U današnje vreme sve ćešće se ljudi opredeljuju da započnu sopstveni biznis i tada postavljaju pitanje koji je oblik poslovanja bolji, tj. da li da obavljaju delatnost kao preduzetnik ili DOO. Upravo ovde ćemo ukratko ukazati koje su to osnovne razlike između preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću.
Postupak osnivanja
Postupak osnivanja preduzetnika je jednostavniji i ekonomičniji od postupka osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću. Osnovna razlika je u tome što je prilikom osnivanja DOO neophodno sastavljanje osnivačkog akta kojim osnivači uređuju osnovna pitanja vezana za privredno društvo. Ovaj akt je neophodno overiti kod beležnika, te je samim tim postupak osnivanja DOO-a komplikovaniji, skuplji i zahteva više vremena. Ujedno takse za osnivanje DOO-a su znatno veće od taksi za osnivanje preduzetnika.
Mirovanje
Period mirovanja tj. privremenog prestanka obavljanja delatnosti je za određene subjekte koji se suočavaju sa privremenim lošijim poslovanjem nekad veoma značajan, jer u tom periodu miruju i obaveze plaćanja poreza i doprinosa. Preduzetnik u svakom momentu može da odluči da privremeno prestane da obavlja delatnost, te da posle određenog perioda opet otpočne obavljanje delatnosti podnošenjem odgovarajuće dokumentacije, dok kod DOO to nije dozvoljeno.
Odgovornost za obaveze
Preduzetnik odgovara svom svojom imovinom koju poseduje kao fizičko lice za sve obaveze koje nastanu u toku njegovog poslovanja. Članovi DOO odgovaraju samo do visine udela u osnovnom kapitalu društva, tj. unetog kapitala koji su članovi uneli u društvo. Dakle, članovi DOO odgovaraju samo imovinom DOO-a, a ne i svojom sopstvenom imovinom. Naravno kod DOO postoje i dva izuzetka te članovi DOO imaju veći stepen odgovornosti u slučaju probijanja pravne ličnosti, kao i u slučaju brisanja društva iz registra privrednih subjekata u slučaju prinudne likvidacije.
Porezi
Sa poreskog aspekta, preduzetnici imaju prednost kada je u pitanju porez na dobit. Preduzetnici, i to oni koji vode poslovne knjige, na kraju godine imaju obavezu plaćanja poreza u iznosu od 10% na ostvarenu dobit, dok DOO ima obavezu plaćanja poreza u iznosu od 15%.
Test samostalnosti
Test samostalnosti je test kojim se procenjuje da li su preduzetnici samostalni u odnosu na svoje klijente. Ukoliko lica ispunjavaju pet od devet kriterijuma predviđenih zakonom, isti se tretiraju kao nesamostalni i dužni su da plate dodatne poreze i doprinose. Preduzetnik je taj koji podleže testu samostalnosti, dok kod DOO-a se uopšte ne razmatra test samostalnosti.
Mogućnost povećanja broja vlasnika
Kod preduzetnika nije moguće povećati broj vlasnika, nego je preduzetnik uvek jedan, dok društvu sa ograničenom odgovornošću uvek može da pristupi novi član.
Promena forme
Preduzetnik ukoliko tokom poslovanja odluči da promeni pravnu formu, on to može uvek učiniti i sprovesti postupak prelaska preduzetnika u DOO. DOO nema ovu mogućnost i nikada ne može da promeni pravnu formu u preduzetnika.
Potreba za boravišnom i radnom dozvolom za strane državljane
Strani državljani koji su osnivači i/ili direktori koji nisu u radnom odnosu u DOO ne moraju da imaju niti radnu niti boravišnu dozvolu. Preduzetnici koji su registrovani u Srbiji moraju posle registracije preduzetnika da pribave boravišnu dozvolu, a potom i radnu dozvolu, a iste je potrebno obnavljati posle određenog perioda.
Postupak brisanja iz APR-a
Kada odluče da prestanu da obavljaju delatnost preduzetnici mogu veoma brzo i ekonomično sprovesti proceduru brisanja preduzetnika iz APR-a, dok je kod DOO-a to znato duži, kompikovaniji i skuplji postupak. Za postupak zatvaranja preduzetnika potrebno je nekoliko dana, dok za najjednostvaniji postupak prestanka obavljanja delatnosti kod DOO-a potrebno minimum devedeset dana.
U gore navedenom tekstu smo ukazali na neke od osnovnih razlika između preduzetnika i DOO-a. Ukoliko su Vam potrebni detaljni saveti i ukoliko i dalje niste sigurni koja je najbolja opcija za Vas, slobodno nas kontaktirajte i rado ćemo Vam pomoći da izaberete najbolji oblik poslovanja u skladu sa Vašim ciljevima.
